U Subotici je 29.novembra 2008. godine održan prvi kurs za upotrebu kiseoničkih aparata zatvorenog kruga u civilne svrhe. Ono što je do skoro bilo namenjeno isključivo vojnim roniocima i raznim antiterorističkim i diverzantskim jedinicama, postalo je dostupno i rekreativcima. Kurs je vodio instruktor Golub Marić (CMAS M2) a domaćin seminara je bio KPA Spartak. Okupilo se petnaestak zainteresovanih ronilaca iz nekoliko različitih klubova. Nakon teorijskog dela koji više bio usmeren ka tehničkim detaljima korišćenja ove vrste ronilačkih aparata, svakom od polaznika je kompletan ribrider „prošao kroz ruke“. To je podrazumevalo njegovo sklapanje i rasklapanje, kao i pripremu za ronjenje. Na vodenom delu, ronioci su radili trokratno i jednokratno ispiranje aparata, pravilan zaron – izron, balansiranje i kretanje pod vodom sa ovim ribriderom. Iz našeg kluba ovu obuku su uspešno prošli Janez Kranjc (CMAS M1), Dejan Matijašević (PADI DM), Dejan Vasić (PADI DM) i Dejan Anđelić (PADI DM)

Kao što smo i planirali, ponovili smo ronilački vikend u Beloj Crkvi. Ovaj put ronilački karavan je brojao 45 ljudi, što ronilaca, što ostalih. Radili su se kursevi na tri nivoa: AOWD, Rescue Diver i Divemaster. Smeštaj u vilama na obali jezera provereno dobar, a hrana solidna u restoranu "Jezero". AOWD ronioci su radili sisteme pretrage, podvodnu orjentaciju i noćno ronjenje. Rescue diver-i postupke spašavanja pod vodom i na površini, a divemasteri finalizirali svoj kurs u teoriji i praktičnom delu. Vidljivost je bila za nijansu slabija nego prošli put ali još uvek zadovoljavajuća. Temparatura vode fenomanalnih 26 stepeni. I ovaj vikend osim dobrog i zabavnog ronjenja obeležila je dobra atmosfera, prijatno druženje i vrhunska riblja čorba koju je "zakuvao" Nemanja.

Iako novembar hvata zalet, lepo vreme ne posustaje a sa njim ni ronioci kluba Svet Ronjenja. Na jezeru Ada Ciganlija tokom vikenda, izvedeni su zaroni u otvorenoj vodi za tri različita kursa. Početnici  (OWD) su imali priliku da nakon bazenskog dela obuke, steknu prva iskustva i u otvorenoj vodi. Temperatura vode je 16° Celzijusa a vidljivost oko dva metra. Polaznici AOWD kursa su radili vežbe iz podvodne orjentacije pomoću kompasa, kandidati za Rescue Diver-a su učili veštine spašavanja pod vodom i na površini, kao i tehnike izvlačenja ronioca iz vode. Atraktivne akcije su privukle veliki broj posmatrača, koje je lepo vreme izmamilo na obalu Savkog jezera.

Tople jesenje dane iskoristili smo da još koji put zaronimo u jezerima koja se nalaze u našoj blizini. Ekipa od desetak ronilaca se tog nedeljnog prepodneva, zaputila put Požarevca da bi ispitali jedno od mnogobrojnih jezera koja se nalaze u tom kraju. Sva jezera u toj oblasti su nastala iskopavanje šljunka. Neke od tih šljunkara su još uvek aktivne, a neke su prestale da budu interesantne svima osim pecarošima i naravno roniocima kluba Svet Ronjenja! Krivudavi poljski put nas je doveo na obalu jedneg, takvog napuštenog jezera. Scenografija prava jesenja, sa dosta opalog lišća i niskom vodostajem. Nismo gubili vreme. Nakon brifinga ronilački parovi su počeli sa opremanjem i ulaskom u vodu. Temperatura je bila, očekivanih 16° Celzijusa, a vidljivost na prvi pogled prilično mala. Sve jedno, vrlo brzo smo zaronili i ustanovili da je na samom dnu situacija malo bolja. Videlo se nešto preko jednog metra. Konfiguracija dna je šarolika: postoje reoni prekriveni debelim naslagama mulja, zatim oblasti sitnog peska, šljunčani sprudovi i tvrda zemlja. Primećen je veliki broj slatkovodnih rakova (ali je uslikan samo jedan). Biljni svet je uobičajen za jezera ovog tipa. Nismo primetili ni školjke ni puževe. Takođe, ima dosta oborenih stabala i panjeva pa se treba kretati sa pojačanim oprezom. Dno nije zagađeno otpadom, osim ako izuzmemo vrata malog sefa (pronašao Šale) koja su nam svima zagolicala maštu! Posle ronjenja, analizirali smo utiske uz fenomenalni kineski ručak za koji su krivci bili Nemanja, Marijana i Ivana