Kruzeri protiv Bokokotorskog zaliva

Krstarenja velikim kruzerima su veoma popularna kao način odmora. Bokokotorski zaliv spada u najlepše na planeti i sasvim je logično da ljudi iz celog sveta požele da ga posete. Međutim takva navala turista ima i svoju lošu stranu. O tome smo pričali sa dr.Vesnom Mačić iz Instituta za biologiju mora u Kotoru.

Q: Postoji li podatak koliko kruzera godišnje uplovi u Bokokotorski zaliv?

V.M.: Ove godine se očekuje uplovljenje oko 500 kruzera koji će dovesti preko pola miliona ljudi. Koliko je intenzivan porast kruzing turizma govori činjenica da je npr. u 2003.g. u luku Kotor uplovilo oko 50 brodova sa manje od 50000 ljudi. To je oko 10 puta manje nego poslednjih godina pa ne čudi što se od prije par godina Kotor našao na listi 10 najprometnijih luka MedCruise asocijacije koja obuhvata više od 100 luka za kruzere u Evropi, na Sredozemlju i Crnom moru, dok je na Jadranu Kotor treća luka kruzing turizma, iza Venecije i Dubrovnika.

Q: To su sve savremeni brodovi, koji bez sumnje imaju „crne tankove“ za sve odpadne vode koje najstaju na njima. U čemu je onda problem i loš uticaj ovih brodova?

V.M.: Naravno, to su sve moderni brodovi koji imaju dobro regulisane sisteme za otpadne vode. Međutim, ima nekoliko negativnih uticaja ovih brodova. Prije svega, kod nas je dozvoljeno korištenje jeftinije teške nafte koja je zabranjena u lukama Evropske unije gdje se mora koristiti gorivo s 0,1% sumpora. S obzirom da je Kotor u krajnjem dijelu zaliva, okružen visokim planinama izduvni gasovi s kruzera (kao i svi ostali od saobraćaja) u većoj mjeri ostaju na ovom području nego što je to slučaj u lukama koje su na otvorenom moru i na taj način dodatno opterećuju životnu sredinu.

Ipak, glavni problemi su skoncentrisani u moru. Zbog velikih dimenzija brodova u luci se može vezati samo jedan kruzer a s obzirom da dnevno nekada dođe i po 3-4 kruzera svi ostali moraju biti na sidru. Sidrenje brodova fizički uništi onaj mali broj sesilnih ili slabo pokretnih organizama koji naseljavaju muljevito dno zaliva, ali mnogo veća šteta za životnu sredinu je zamućenje vode koja nastaje prilikom spuštanja, podizanja i ispiranja sidrenih lanaca i okretanja brodova na području s relativno malom dubinom. Podignuti mulj smanjuje prozirnost vode i količinu svjetlosti koja dopire do algi i morskih trava pa ako takvi periodi potraju biva ugrožen njihov proces fotosinteze i sam opstanak. Osim toga sitne čestice mulja se posle nekog vremena opet natalože na morsko dno, ali se strujanjem vode raznesu i na druga područja ko ja su po prirodi stjenovita i koja naseljavaju neki drugi organizmi, manje tolerantni na mulj. Na taj način mulj prekriva sunđere, korale, morske zvijezde, školjke i druge organizme kojima to otežava normalan proces ishrane, razmnožavanja, opstanka.

Q: Šta bi moglo biti rešenje?

V.M.: Rješenja za ove probleme ima nekoliko. Treba uvesti obavezu korištenja goriva sa manjom količinom sumpora, kao što je obaveza i u zemljama Evropske unije. Zatim, treba smanjiti broj kruzera koji mogu da uplove u luku Kotor i ukoliko je gat u luci zauzet, umjesto sidrenja kruzerima treba omogućiti privezivanje za bove. Takođe, uvođenje službe remorkera koji bi asistirali prilikom okretanja kruzera bi smanjilo zamućenje vode koje nastaje prilikom okretanja i sidrenja velikih kruzera.

Q: Putnici sa kruzera koji su sada usidreni da bi posjetili grad Kotor moraju biti prevezeni manjim čamcima do obale i nazad. Kakav je nivo buke u moru i kako to utiče na morske organizme?

V.M.: Poznato je da pogotovo ribe i krupniji morski organizmi poput delfina i morskih kornjača trpe veliki negativni uticaj buke pod morem koja ometa njihovu međusobnu komunikaciju, nalaženje plena i orjentaciju u prostoru. U Crnoj Gori nažalost nema nikakvih informacija o intenzitetu i karakteru zvuka pod vodom, niti uticaju na živi svijet. Zemlje Evropske unije su u Direktivi za strategiju o moru (Marine strategy framework directive 2008/56/EC), kao deskriptor 11 definisale da nivo unesene energije (uključujući i zvuk) treba da bude na nivou koji ne šteti morskom ekosistemu. Iz tog razloga ispitivanje nivoa buke koja nastaje pod vodom i smanjenje njenog uticaja na živi svijet će biti jedna od obaveza Crne Gore na putu učlanjenja u Evropsku uniju.

Intervju pripremili:

Janez Kranjc & Ivana O.K.