Uz Andreasa Papa na obaranju Ginisovog rekorda
Ekipa podvodnih snimatelja i fotografa je 15.01.2011. stigla na jezero Weissensee u Austriji. Razlog za potezanje ovolikog puta je bio obaranje Ginisovog rekorda u ronjenju pod ledom, koji je najavio Andreas Pap, „naše gore list“, član Aide Srbija i prijatelj našeg kluba i časopisa Ronilački svet. Nakon desetak sati putovanja ekipa u sastavu Ivana Orlović-Kranjc (fotograf), Janez Kranjc (podvodni i nadvodni snimatelj) i Mario Bogojević (nadvodni snimatelj) stigla je u gradić Techendorf na obali ledom okovanog jezera. Slika koju smo zatekli ostavila nas je bez reči. Klasično austrijsko seoce sa pet stotina stanovnika, besprekorno uređeno, nesumnjivo upućeno na turizam. Sa svih strana okruženo je snežnim planinama, a jezero prozirnosti od preko petnaest metara pravi je raj za sve ljubitelje vodenih sportova. Tek što smo stigli, sreli smo Andreasa, koji se vraćao iz jutarnje šetnje, potpuno opušten kao da tog dana ne namerava da napravi najdublji zaron pod ledom na svetu.
Smestili smo se u apartmanu na samoj obali. Proverena je snimateljska oprema i krenuli smo na led. Zadivila nas je organizovanost Austrijanaca – tokom zime stotine ljudi na jezeru, koje ima i svog led majstora. To je čovek koji brine o svemu vezanom za led –kontroliše njegovu debljinu, daje dozvole za otvaranje rupa, brine o kvalitetu klizačkih staza... Od njega smo saznali da je led izuzetno tanak za ovo doba godine: između 12 i 15 centimetara. To je bila debljina koja je ipak bila dovoljna da se planirani performansi izvedu, a i za još neke stvari.
Oprema
Janez Kranjc je na ovom zaronu koristio suvo odelo Bare D4, dva Apeks regulatora XTX 50, ronilačke kompjutere Sunto Gekko i Mares Nemo Wide, video kameru Sony PC-1000 u kućištu Light and Motion Mako. Sva oprema je funkcionisala besprekorno u ledenim uslovima. Temperatura vode pod ledom iznosila je 2°C, a u dubini 4° Celzijusa.
Bili smo iznenađeni kada smo saznali da su za taj dan predviđena dva pokušaja obaranja rekorda. Prvi je na programu bio Nik Linder, koji je planirao da obori rekord u dinamici sa perajama ispod leda. Otvorene su rupe, a između njih je postavljen konop u dužini od 108 metara. Tehničku podršku apneašima u ovom poduhvatu dao je lokalni ronilački centar Yahtdiver. Sat vremena pre početka događaja na jezero, u blizinu same rupe na ledu, dovezena je kućica na točkovima u kojoj se Nik presvukao i koncentrisao pred zaron. Prvi su u vodu ušli sigurnosni ronioci da bi se desetak minuta kasnije pojavio i Nik. Seo je pored rupe, namestio masku i samouvereno rekao safety roniocima „dva minuta“. Na Linderu se primećivala vrhunska koncentracija, ali ne i trema. Usledilo je „pakovanje“ i nemački apneaš je nestao ispod površine. Pod ledom se nazirala njegova silueta kako sigurno savlađuje metre. Televizijske ekipe i fotoreporteri spremno su iščekivali izron na cilju. Prvo je počela da se pojavljuje crvena silueta, a zatim je Linder izronio iskusno nabacivši laktove na led. Surface protokol je uradio u tri sekunde i izgovorio „I am OK“. Sudijama je ostalo da pokažu beli karton. Novi Ginisov rekord u ronjenju na dah pod ledom u dinamici sa perajama je postavljen: 108 metara.
Usledila je pauza i oko dva sata popodne krenuli smo na poziciju za performans Andreasa Papa. Vozili smo se uz jezero dok nismo stigli do kraja puta, gde se nalazio živopisan planinski hotel. To je ujedno bio i poslednji znak naselja jer odatle su počinjale beskrajno guste alpske šume.
Ko je Andreas Pap?
Andreas Pap je poreklom iz Novog Bečeja u Srbiji. Poslednjih dvadesetak godina živi u Nemačkoj, gde se veoma uspešno bavi apneom. U prošloj godini je proglašen najaktivnijim instruktorom u okviru AIDA International, sa preko pedeset izvedenih kurseva. Član je i AIDA Srbije, tako da njegov rad i rezultati imaju veliki značaj za promociju srpskog ronjenja.
Andreas se u tom hotelu relaksirao i koncetrisao na zaron, a mi ostali smo se sa svom ronilačkom i snimateljskom opremom ukrcali u prikolicu i sanke koje je po ledu vukao quad. Posle nekih pet kilometara vožnje po ledu, stigli smo do mesta gde je bila postavljena rampa za zaron. Dubina jezera na tom mestu je 100 metara, boja vode tamno zelena, ali se moglo naslutiti još sa površine da je providnost izuzetna. U to smo se malo kasnije i uverili: vidljivost pod vodom je bila preko 15 metara! Dok su članovi Andreasovog tima vršili poslednje provere sanki i rampe, mi smo pripremili snimateljsku i ronilačku opremu. Prema planu u vodu sam ulazio ja, dok su Ivana i Bogojević ostali na ledu da fotografišu i snimaju ceo događaj. Nedugo zatim, pojavio se i quad dovozeći Andreasa. Usledile su vežbe disanja i prilagođavanja na hladnu vodu. Petnaestak minuta kasnije Andreas Pap je zauzeo mesto na sankama. Nakon sudijinog odbrojavanja srpski ronilac je otkačio sanke i krenuo u dubinu. Andreasov zaron je u početku bio lagan, da bi vrlo brzo počeo da pojačava tempo. Krenuo sam u lagano propadanje za njim da bi se zaustavio u polumraku na nekih dvadesetak metara dubine. Ispod mene sklop je nestao u mraku jezera. Podigao sam se malo pliće, u iščekivanju izrona. Balon napunjen vazduhom se prvo pojavio kao tačka u zelenkasto-crnoj dubini da bi brzo počeo da se povećava noseći ronioca ka površini. Uz mnogo mehurića proleteo je pored mene i izronio na površinu. U savršeno svesnom stanju, kako ronioci vole da kažu „potpuno čist“, Andreas je uradio surface protokol. Nakon provere ronilačkog kompjutera sudija je objavio: „Das neue Giniuse Rekorde ist 60m.“
Usledila su čestitanja i zasluženo radovanje. Ipak, zbog temperature i sumraka organizovano je ubrzano pakovanje i povratak u hotel. A onda, proslava i druženje uz austrijsku kuhinju i odlično crno pivo. Sutradan ujutro, prepuni pozitivnih utisaka, krenuli smo nazad za Srbiju.
Janez Kranjc
Fotografije: Ivana O.K.
.