USKRŠNJA AKCIJA - JAZ 2008
Četvrtak. Sa dobrim raspoloženjem i verom u dobru prognozu, Svet Ronjenja je sa svojom ekipom još jednom došao na obalu Jaza u cilju sticanja bogatog iskustva i dobrog provoda kako izvan vode, tako i pod vodom. Grupa pionira koju čine Janez, Tihi, Urke i Gagić su uveliko radili na raspremanju opreme od puta i na kompresoru dok su Ivana i Branka osposobile svima jednu od tri omiljene prostorije, kuhinju, kada su ostali ronici počeli da pristižu. Malo po malo, Vila Posejdon je oživela. Muzika, razgovor (kao da se od ponedeljka nismo videli), smeh, zvuk kompresora, sunce, Janez, Ivana i Mateja su svima najbolja prognoza za narednih 10 dana. Prvo pitanje koje se čulo sa svih strana je bilo, “gde, kada?” Gde ćemo i kada roniti. A Janez sa sigurnim osmehom na usnama odgovara “videćemo, dogovorićemo se”.
1 dan. Petak! Dum,dum,dum!!! Buđenjeeeeee!!!7:30! Urketov glas sigurno nećemo zaboraviti. Svako jutro nas je budio i pozivao na doručak, za koji se brinula Ivana, koja je dokazavši da je genije pod vodom, odlučila da nas uveri da je genije i u kuhinji! Posle doručka bi se nucleus Sveta Ronjenja povlačio kako bi potvrdio brifing za taj dan. Ivana i Janez, Lepi Deki, Deki Baki, Maja, Gagić, kao tim zadužen za prvih 5 dana dobrog provoda svakog od … članova jednog dela ove eksurzije. U 9:00 počinju prepreme za zaron, podela i zaduživanje opreme, tako da se sa prvim zaronom kreće tek oko 11:00. Oni koji do sada nisu osetili draži morskih dubina, imali su priliku da sa Janezom i Majom svoj prvi zaron dožive sa obale, oni sa više iskustva vođeni Dekijem, Dekijem i Gagićem su proverili vidljivost i temperaturu na lokaciji zvanoj “ponta”. Ovaj zaron je bio neophodan i radi sagledavanja navika i načina ronjenja ljudi koji su bili novi klubu Svet Ronjenja. Od tada je svako od nas, bilo da vodi ili da je vođen, stvarao svoju ronilačku reputaciju... Posle prvog zarona nas čekaju Ivana, plavooki Mateja, sendviči i piće za okrepu, sledi kratak odmor i priprema za drugi zaron. Drugi zaron koji svakog dana u proseku počinje oko 16:00 časova. Posle ronilačkih aktivnosti tog dana, Deki-Baki uzima stvar u svoje ruke i po pitanju Šta-Ko-Pije i kreće u organizuciju prikupljanja sredstava i trošenja istih na potrebne količine pića. Gomila opreme koja se suši okačena na prostranoj, kamenoj terasi vile, opušteni razgovor i smeh posle odlične večere, zvuk talasa preko puta plaže će zauvek ostati asocijacija za jedan uspešno proveden ronilački dan. Pitanje koje je napravilo most do sledećeg dana jeste “Gde će se sutra roniti?”
Drugi dan! Gde se danas roni. Svi znatiželjno iščekuju beli papir A4 formata na ulaznim vratima od trpezarije. Janez i Ivana se gledaju i odluka pada! I zaron - Sveti Nikola. Touch down na 33., zatim uspon pored stenovitog zida koji često ugošćava veći broj jastoga, čije dugačke antene vire izvan zaklona. II zaron – Trsteno. Lokacija koja je uz stene na svega 2,3 m. izbrazdana malim lavirintima. Dva čamca su ubrzo spremna, već uigrani članovi, brzo opremaju svaki svoj čamac. Ubacivanje motora, opreme čamca, tegova i setova, svakog dana iznova je samo deo celokupne zabave. Slavica … ambiciozna i sposobna žena, distributer ronilačke opreme Bare i Beuchat, vlasnik fitnes kluba... već od prvog dana postaje Ivanin saučesnik u kuhinji. Goveđi gulaš sa kojim nas je oduševila nas je ostavio u sumnji da li ćemo se setiti ronilačke opreme kada jedemo goveđi gulaš ili ćemo misliti o gulašu kada se opremamo za zaron.
Treći dan! Mogren, dubina 25m, kurs 180/350, jastozi, hobotnice, palasture i uski prolazi između stena. II zaron Ponta, zaron prema sredini zaliva, pa okret prema pučini, na 28 m. Ovog puta smo prisustvovali trci račića po pesku. Organizovana noćna poseta Kotoru, prošla je bez već incidenata osim što su svetla u kafeu bila pogašena kao znak za fajront sa sve gostima unutra, koji su uz to fino bili zamoljeni da napuste objekat.
Četvrti dan! Lokacije Ponta i Pečurke. U kakvoj su srodnosti kuvanje i ronjenje, nismo saznali, ali smo zaključili da su još neki od ronilaca, pored Ivane i Slavice izvrsni kuvari. Tako smo odlučili da iskoristimo sve te darove. Imali smo roštilj u obe grupe, za koji se pobrinuli majstori Deki Baki, Franjo... , Nemanja i Marijana koji su se pobrinuli oko kus-kusa sa povrćem i fantastičnim sosom za špagete, Maja je doprinela svojom voćnom tortom, dok je Olja , još jedan dezert majstor, obradovala prisutne sa svojim čokoladnim pudingom i sutlijašem...mmmm. Naravno agažovanost oko upoznavanja sa svetom među kojim svakog dana provedemo dragocene trenutke, nije zafalila. U prvoj grupi nam je Maja (inače vođa školjkarske sekcije) dražala prezentaciju o školjkama, puževima i ljuskarima Jadrana, dok nas je u drugoj grupi sve oduševio Lepi Deki sa svojom prezentacijom o ribama.Treći, noćni zaron: Najhrabriji koje nije sprečila ni zima ni umor, oduševljeno su otišli na noćni zaron, a isto tako su se i vratili. Planktoni koji kao sazvežđe sijaju u mraku, život koji se tek noću budi iz dnevnog sna, predatori i grabljivci, mali i veliki izlaze iz svojih skrovišta u potrazi za hranom. Hobotnice, sipe, jastozi, jegulje, iverci, trlje, račići, puževi ne obraćaju pažnju na čudna stvorenja koja, svojim lampama i blicevima, remete njihovu svakodnevnicu.
Dolazi kraj prvog dela naše ekskurzije, neki odlaze i zamenjuju ih nova lica. Novi nukleus Sveta Ronjenja sačinjavaju: Janez i Ivana, Tanja, Šale, Janez, Gagić, Deki Anđelić i Maja. Uroš se i dalje brinuo da stignemo na vreme na doručak, kao i to da u bocama uvek bude 200 bara. Neke lokacije smo ponovo obišli zbog novih ljudi, a bilo je tu i novih lokacija.
Prvi dan:Mogren i Pećina Azzuro, koja spolja oduševi svojim izgledom. Dve paralelne stene koje se blago spuštaju u more u tako daju izgled pravog ulaza, nam žele dobrodošlicu. Pod vodom, beli pesak leluja uznemiren perajima posetioca. Malene kozice kao čuvari, duž zidova pećine oduševe svakog ko ih vidi. Od izlaza iz pećine krenuli ka dubini. Predivne palasture, tek nekih 30 cm vire iz peska i brzo se zatvaraju čim osete vibracije kroz vodu. Jato puževa bačvaša, idu svojim putem, ne obraćajući pažnju na prolaznike. Malena sipa koju smo uznemirili u dnevnom snu, ubrzo je pobegla, ne čekajući da paparaci završe svoje škljocanje.
Treći dan: Pre podne Orestte, zaron u plavo, pravo na veliki deo olupine. Vidljivost nije tako dobra, ali je dovoljna da obiđemo olupinu i vidimo glavne karakteristike. Poslepodne obilazak čuvenih korala na sredini uvale Jaz, i imamo akciju sakupljanja školjki. Da li su Rale i Veselin pred očima imali obećanu čokoladu za najlepšu školjku ili svoje ćerke koje su strogo naredile: „ne vraćajte se bez školjki“ možda nikada nećemo saznati, ali ono što jesmo smo saznali je da je čokoladu trebala dobiti Maja. Nije bilo puno pravila, osim jednog i naj važnijeg, da se žive školjke ne vade iz vode. U večernjim satima idemo na noćni zaron, koji smo zbog zainteresovanih ponovili i naredne večeri. Nekoliko rođendana i kucanje jajima za Uskrs začinili su ovaj desetodnevni odmor veseljem.
Osvanula je nedelja, predivan i sunčan dan. Ali sledi pakovanje opreme, boca, kompresora, čamaca, u čemu su svesrdno učestvovali Janez, Tihi, Deki, Uroš, Gagić, Šale kao i pri dolasku. Sa velike, kamenite terase su nestali konopci o koje su bili okačeni regulatori i oprema, tegovi i boce su ponovo uredno složeni, ali ovog puta u kamionu, spremni za povratak u Beograd, čamci na obali više nisu podsećali na zaron, zvuk kompresora je odavno nestao. Sve bi možda izgledalo kao neki tužan rastanak, da nas veseli Ivanin glas nije podsećao: „Ljudi vidimo se u sredu na bazenu pa za vikend pravac Bela Crkva!"
.
