Zaovinsko jezero

Članovi S.D.T. Svet Ronjenja su protekli vikend proveli na planini Tari, gde su organizovana stažno trenažna ronjenja. Izbor je pao na Zaovinsko jezero. Iz Bajne Bašte zaputili smo se put Perućca, pa dalje, u stvari višlje ka Mitrovcu, odakle smo putem koji vodi kroz raskošnu šumu stigli do samog Zaovinskog jezera. Automobilima smo prišli sasvim do obale. Dan je bio sunčan i nagoveštavao je dobru zabavu. Ubrzo smo formirali grupe i podvodna avantura je mogla da počne. „Aladin“-i su očitavali nadmorsku visinu od skoro 900 metra, tako da smo profile ronjenja prilagodili postojećim uslovima. Obala jezera je kamenita, čvrsta i nema mulja. Međutim, čim smo ušli primetili smo da je vidljivost u plićaku prilično loša. Kako smo išli dublje postajalo je sve bolje, da bi se posle desetak metara sasvim razbistrilo. Od te dubine pa nadalje vidljivost je bile preko tri metra. Ipak, kako smo silazili dublje bivalo je sve mračnije. Maksimalna dubina koju smo pronašli bila je 28 metara. Na toj dubini je mrak, skoro kao kada ronite noću. Pomalo sablasno su izgledale grane davno potopljenog drveća, koje su se pružale na dnu. Najniža temperatura vode koju su kompjuteri uspeli da zabeleže je iznosila 11° Celzijusa. Sve u svemu, lep ronilački doživljaj koji svakako vredi ponoviti.

.